U vremenu kada se često vrednuje ono glasno i vidljivo, postoje autorke koje stvaraju tiho, strpljivo i iskreno. Jedna od njih je i Ana Šarčević, žena čiji život na prvi pogled deluje sasvim običan, a u sebi nosi bogat unutrašnji svet pretočen u poeziju i kratke priče. Rođena u Baču, detinjstvo je provela u Vajskoj, mestu koje je oblikovalo njenu senzibilnost i pogled na svet. Školovanje je nastavila u Baču i Odžacima, u okviru tadašnjeg sistema srednjeg usmerenog obrazovanja

„Jednom, kada pogled zastane”, koji će biti održan 25. maja 2026. godine u 18 časova u Kulturnom centru „Laza Kostić” u Somboru. Program je nastao kao rezultat višegodišnjih edukativnih radionica i saradnje Pedagoške službe Gradskog muzeja Sombor sa somborskim srednjim školama, sa ciljem povezivanja mladih kroz umetnost, književnost, modu i kulturno nasleđe. Inspirisan duhom dvadesetih godina XX veka i motivima pripovetke „Iskušenje” Veljka Petrovića, program kroz spoj mode,

Foto: Vojvođanski magazin U srcu južnog Banata, nedaleko od Bela Crkva, nalazi se mesto koje prkosi vremenu i zaboravu. Češko Selo, najmanje selo u Vojvodini, ali i jedino u Srbiji koje su osnovali Česi još davne 1837. godine, predstavlja retku i dragocenu tačku susreta istorije, kulture i tišine. Malo selo sa velikom pričom Danas u Češkom Selu živi manje od trideset stanovnika, većinom češkog porekla. Uprkos malom broju ljudi, selo nosi snažan identitet i bogatu prošlost. Ne

Na salašu s nebom šapuću dva visoka stara jasena đeram nakrivljen, truo i kofa izbušena U bunaru samo žabokrečina odavno presušila vodotečina. Dva konja za debla vezana uvelu letnju oskud prežvakuju ni čvorka nema u vinogradu znoj paore obliva i u hladu. Čobanin u daljini o štap oslonjen u gunju vonjavom ovce zbija Nepreglednom pustarom gde samo još Bog živi pulin ih žedne u krug vija. Kiša će pasti, tiho je nebo samo se tambura odnekud čuje To žedni salašar sam vino pije i b

Zaharije (Zaharija) Orfelin predstavlja najznačajniju pojavu u srpskoj poeziji 18. veka. U mnogo čemu je bio pionir, istakavši se kao jedan od najeminentnijih intelektualaca svoga doba. Bio je: pesnik, istoričar, bakrorezac, graver, kaligraf i autor udžbenika, ali i prosvetitelj, pobornik nacionalnih ideja i buntovnik. Kada je nedavno Narodna biblioteka Srbije povodom obeležavanja Dana sećanja na stradanje biblioteke u bombardovanju 6. aprila 1941. godine izložila original Or

Marina Žinić Ilić Rođeni ste u Metliću pod Cerom. Koje slike, mirisi i glasovi detinjstva su najdublje ušli u Vaš stih? Toplo gnezdo detinjstva na obroncima Cera iznedrilo je najpre slušanje pesama iz pera mog dede Miroslava, a potom usledilo je i moje nevešto kazivanje stihova. Moje selo Metlić, Erića mala, nalazi se desetak kilometara od legendarnog Cera i istorijskog Tekeriša (sa simbolom spomenika na kojem je četiri s i dvoglavi orao). Oštar planinski vazduh, bujna prirod