Slavko Mali: Na salašu

Na salašu s nebom šapuću

dva visoka stara jasena

đeram nakrivljen, truo

i kofa izbušena

U bunaru samo žabokrečina

odavno presušila vodotečina.

Dva konja za debla vezana

uvelu letnju oskud prežvakuju

ni čvorka nema u vinogradu

znoj paore obliva i u hladu.

Čobanin u daljini o štap oslonjen

u gunju vonjavom ovce zbija

Nepreglednom pustarom

gde samo još Bog živi

pulin ih žedne u krug vija.

Kiša će pasti, tiho je nebo

samo se tambura odnekud čuje

To žedni salašar sam vino pije

i boga s gorčinom pesmom psuje ...