Na salašu s nebom šapuću dva visoka stara jasena đeram nakrivljen, truo i kofa izbušena U bunaru samo žabokrečina odavno presušila vodotečina. Dva konja za debla vezana uvelu letnju oskud prežvakuju ni čvorka nema u vinogradu znoj paore obliva i u hladu. Čobanin u daljini o štap oslonjen u gunju vonjavom ovce zbija Nepreglednom pustarom gde samo još Bog živi pulin ih žedne u krug vija. Kiša će pasti, tiho je nebo samo se tambura odnekud čuje To žedni salašar sam vino pije i b
