Ilustracija: Copilot U srcu ravnice, tamo gde se jutra rađaju tiho kao da se boje da probude polja, živela je baka Mara, poslednja tkalja u selu. Njena kuća, okrečena u belo, sa plavim prozorima, stajala je na kraju sokaka, okrenuta prema beskrajnom horizontu Bačke. U toj kući je vreme teklo sporije, mekše — kao da i ono poštuje starinske zanate. Svako jutro, pre nego što bi sunce potpuno obasjalo ravnicu, baka Mara bi otvorila kapiju i pustila vetar da prvi uđe. Vojvođanski
